Историјат

Историјат


Прво историјски неспорно одвајање имовине државе од имовине владара одиграло се током трансформације римске републике у царство, током И вијека нове ере. У вријеме првог римског цара – императора Октавијана Августа, поред старе установе јавне благајне – ерара (лат. aerarium), појављује се посебна благајна императора – фискус (лат. fiscus), у коју су се сливали приходи из провинција. Иако се негдје фискус назива приватном благајном римског императора, заправо је и ова благајна била јавна-државна, док је приватна благајна императора била одвојена од фискуса.У време владавине римског императора Хадријана, почетком ИИ вијека нове ере, када су благајна императора и благајна Сената и народа Рима већ сједињене у јединствену јавну благајну, налазимо траг о посебном царском службенику који је обављао послове заступања те јединствене јавне благајне, односно имовинских интереса државе, под називом адвокат фискуса (лат. advocatus fisci).Advocatus fisci римског права представља претечу данас постојећих различитих облика правобранилаштва, са многим истим или сличним карактеристикама. Од тада па до данас, осим у Средњем вијеку, постоје државна правобранилаштва као посебни државни органи који врше правобранилачку функцију, односно делују као правни заступници државе у поступцима пред судовима или другим органима у остваривању њених имовинских права и интереса и као правни савјетници другим државним органима и организацијама.

Правобранилаштва постоје у многим правним системима, с тим да се надлежности и организација органа који врши правобранилачку функцију битно разликују од државе до државе. Упркос великој разноврсности термина који се јављају приликом превођења на српски језик, може се примјетити да се институција која обавља правобранилачку функцију у различитим државама и језицима најчешће означава као државни адвокат. У државама енглеског говорног подручја (Attorney General / State Attorney), у Италији – (Avvocato dello Stato), у Краљевини Шпанији – (Abogado del Estado), у Републици Хрватској – (Државно одвјетништво /Грађанско – управи одјел).

Бројне су земље у којима се користе другачији термини за означавање органа који обављају правобранилачку функцију, на примјер: Црна Гора – (Заштитник имовинскоправних интереса), Република Аустрија – Финансијска прокуратура/заступништво, (Finanzprokuratur), Република Француска– Правосудни заступник државе (Agent judiciaire de l’État), Руска федерација –Федерални трезор (Федеральное казначейство), Грчка – Државни правни савјет (Νομικό Συμβούλιο του Κράτους), итд.

Правобранилаштва постоје и у републикама бивше СФРЈ.

Институција правобранилаштва у правном систему Републике Српске

Закон о јавном правобранилаштву Социјалистичке републике Босне и Херцеговине (“Службени лист СР БиХ” број 2/89 и 33/89), се примјењивао у правном систему Републике Српске у периоду од 1989. године до краја септембра 1993. године. Републичко јавно правобранилаштво и општинска јавна правобранилаштва су вршила функцију јавног правобранилаштва, с тим да су општине могле, одлуком основати и међуопштинска јавна правобранилаштва.

Одредбама Закона о јавном правобранилаштву из 1993. године (“Службени гласник Републике Српске”, број 17/93 – објављен дана 22.09.1993. године, измјене и допуне: 14/94 и 32/94), основано је Републичко јавно правобранилаштво, као самосталан орган који своју функцију врши на основу устава, закона, других прописа и општих аката. Одредбом члана 1. овог закона, било је прописано да функцију јавног правобранилаштва у Републици Српској врши Републичко јавно правобранилаштво, а да законом одређене мјере и правна средства ради заштите права и интереса Републике у погледу државних средстава која користе и којима располажу Министарство одбране, јединице и установе Војске Републике Српске, преузима Војно правобранилаштво. Даном ступања на снагу Закона о јавном правобранилаштву, престао је да важи Закон о јавном правобранилаштву Социјалистичке републике Босне и Херцеговине (“Службени лист СР БиХ” број 2/89 и 33/89).

Одлуком Владе Републике Српске, број: 02/1-020 -1407/98 од 26.07.1998. године, Републичко јавно Правобранилаштво је пресељено из Добоја у Бања Луку.

Ступањем на снагу Закона о Правобранилаштву Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 16/05), престао је да важи Закон о јавном Правобранилаштву (“Службени гласник Републике Српске”, број 17/93, 14/94 и 32/94), а Правобранилаштво Републике Српске, са сједиштем у Бања Луци, је организовано по сједиштима замјеника:

  1. Сједиште замјеника Бања Лука обухвата подручје Града Бања Лука, те општина: Градишка/Босанска Градишка, Кнежево, Котор Варош, Лакташи, Прњавор, Србац, Челинац, Мркоњић Град, Рибник, Источни Дрвар, Дринић, Језеро, Шипово, Купрес,/Купрес у Републици Српској, односно подручја основних судова у Бањој Луци, Градишци/Босанској Градишци, Котор Варошу, Прњавору и Мркоњић Граду.
  2. Сједиште замјеника Бијељина обухвата подручја општина: Бијељина, Зворник, Лопаре, Осмаци, Угљевик, односно подручје мјесне надлежности основних судова у Бијељини и Зворнику.
  3. Сједиште замјеника Соколац обухвата подручја општина: Соколац, Источни Стари Град, Лукавица, Касиндол, Трново, Пале, Власеница, Милићи, Сребреница, Шековићи и Хан Пијесак, Братунац, односно подручје мјесне надлежности основних судова у Сокоцу, Власеници и Сребреници.
  4. Сједиште замјеника Добој обухвата подручја општина: Вукосавље, Добој, Дервента, Модрича, Пелагићево, Петрово, Босански Брод, Теслић, Доњи Жабар, Шамац/Босанкси Шамац, односно подручје мјесне надлежности основних судова у Дервенти, Добоју, Модричи и Теслићу.
  5. Сједиште замјеника Приједор обухвата подручја општина: Козарска Дубица/Босанска Дубица, Нови Град/Босански Нови, Крупа на Уни, Приједор, Костајница и Оштра Лука, односно подручје мјесне надлежности основних судова: Нови Град/Босански Нови и Приједор.
  6. Сједиште замјеника Фоча обухвата подручја општина: Вишеград, Калиновик, Чајниче, Рудо, Фоча, Рогатица и Устипрача, односно подручје мјесне надлежности основних судова у Вишеграду и Фочи.
  7. Сједиште замјеника Требиње обухвата подручја општина: Билећа, Берковићи, Љубиње, Источни Мостар, Невесиње, Гацко и Требиње, односно подручје мјесне надлежности Основног суда у Требињу.

Доношењем Закона о измјенама и допунама Закона о Правобранилаштву Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 119/08), укинуто је Сједиште замјеника Соколац, основано Сједиште замјеника у Источном Сарајеву и Власеници, тако да је Правобранилаштво Републике Српске организовано по сједиштима замјеника:

  1. Сједиште замјеника Бања Лука обухвата подручје мјесне надлежности основних судова у Бањој Луци, Градишци, Котор Варошу, Прњавору и Мркоњић Граду.
  2. Сједиште замјеника Бијељина обухвата подручје мјесне надлежности основних судова у Бијељини и Зворнику.
  3. Сједиште замјеника Добој обухвата подручје мјесне надлежности основних судова у Дервенти, Добоју, Модричи и Теслићу.
  4. Сједиште замјеника Приједор обухвата подручје мјесне надлежности основних судова у Приједору и Новом Граду.
  5. Сједиште замјеника Фоча обухвата подручје мјесне надлежности основних судова у Фочи и Вишеграду.
  6. Сједиште замјеника Требиње обухвата подручје мјесне надлежности Основног суда у Требињу.
  7. Сједиште замјеника Источно Сарајево обухвата подручје мјесне надлежности Основног суда у Сокоцу.
  8. Сједиште замјеника Власеница обухвата подручје мјесне надлежности основних судова у Власеници и Сребреници.

Правилником о измјенама и допунама Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Правобранилаштву Републике Српске, број: ЈП-57/08 од 20.11.2008. године („Службени гласник Републике Српске“, број 115/08), формирано је Одјељење за експропријацију.

Ступањем на снагу Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Правобранилаштву Републике Српске, број:ЈП-312/14 од 05.09.2014. године („Службени гласник Републике Српске“, број 1/15) престао је да важи Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Правобранилаштву Републике Српске – Одлуке Владе РС о давању сагласности на Правилник унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Правобранилаштву Републике Српске („ Службени гласник РС“, број 85/05 и 115/08).

Према члану 6. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Правобранилаштву Републике Српске, послови из надлежности Правобранилаштва се обављају у сједиштима замјеника – основним организационим јединицама, и Кабинету правобраниоца Републике Српске, Секретаријату Правобранилаштва, Рачуноводству Правобранилаштва Републике Српске и Одјељењу за експропријацију – посебним организационим јединицама.

Саставни дио Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Правобранилаштву Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 1/15)  је организациони дијаграм Правобранилаштва Републике Српске. (члан 44).

Правилник о измјенама и допунама Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Правобранилаштву Републике Српске, број ЈП-429/15 од 02. 10. 2015. године је објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“, број 90/15.