Историјат

Историјат


Прво историјски неспорно одвајање имовине државе од имовине владара одиграло се током трансформације римске републике у царство, током И вијека нове ере. У вријеме првог римског цара – императора Октавијана Августа, поред старе установе јавне благајне – ерара (лат. aerarium), појављује се посебна благајна императора – фискус (лат. fiscus), у коју су се сливали приходи из провинција. Иако се негдје фискус назива приватном благајном римског императора, заправо је и ова благајна била јавна-државна, док је приватна благајна императора била одвојена од фискуса.У време владавине римског императора Хадријана, почетком ИИ вијека нове ере, када су благајна императора и благајна Сената и народа Рима већ сједињене у јединствену јавну благајну, налазимо траг о посебном царском службенику који је обављао послове заступања те јединствене јавне благајне, односно имовинских интереса државе, под називом адвокат фискуса (лат. advocatus fisci).Advocatus fisci римског права представља претечу данас постојећих различитих облика правобранилаштва, са многим истим или сличним карактеристикама. Од тада па до данас, осим у Средњем вијеку, постоје државна правобранилаштва као посебни државни органи који врше правобранилачку функцију, односно делују као правни заступници државе у поступцима пред судовима или другим органима у остваривању њених имовинских права и интереса и као правни савјетници другим државним органима и организацијама.

Правобранилаштва постоје у многим правним системима, с тим да се надлежности и организација органа који врши правобранилачку функцију битно разликују од државе до државе. Упркос великој разноврсности термина који се јављају приликом превођења на српски језик, може се примјетити да се институција која обавља правобранилачку функцију у различитим државама и језицима најчешће означава као државни адвокат. У државама енглеског говорног подручја (Attorney General / State Attorney), у Италији – (Avvocato dello Stato), у Краљевини Шпанији – (Abogado del Estado), у Републици Хрватској – (Државно одвјетништво /Грађанско – управи одјел).

Бројне су земље у којима се користе другачији термини за означавање органа који обављају правобранилачку функцију, на примјер: Црна Гора – (Заштитник имовинскоправних интереса), Република Аустрија – Финансијска прокуратура/заступништво, (Finanzprokuratur), Република Француска– Правосудни заступник државе (Agent judiciaire de l’État), Руска федерација –Федерални трезор (Федеральное казначейство), Грчка – Државни правни савјет (Νομικό Συμβούλιο του Κράτους), итд.

Правобранилаштва постоје и у републикама бивше СФРЈ.

Институција правобранилаштва у правном систему Републике Српске

Закон о јавном правобранилаштву Социјалистичке републике Босне и Херцеговине (“Службени лист СР БиХ” број 2/89 и 33/89), се примјењивао у правном систему Републике Српске у периоду од 1989. године до краја септембра 1993. године. Републичко јавно правобранилаштво и општинска јавна правобранилаштва су вршила функцију јавног правобранилаштва, с тим да су општине могле, одлуком основати и међуопштинска јавна правобранилаштва.

Одредбама Закона о јавном правобранилаштву из 1993. године (“Службени гласник Републике Српске”, број 17/93 – објављен дана 22.09.1993. године, измјене и допуне: 14/94 и 32/94), основано је Републичко јавно правобранилаштво, као самосталан орган који своју функцију врши на основу устава, закона, других прописа и општих аката. Одредбом члана 1. овог закона, било је прописано да функцију јавног правобранилаштва у Републици Српској врши Републичко јавно правобранилаштво, а да законом одређене мјере и правна средства ради заштите права и интереса Републике у погледу државних средстава која користе и којима располажу Министарство одбране, јединице и установе Војске Републике Српске, преузима Војно правобранилаштво. Даном ступања на снагу Закона о јавном правобранилаштву, престао је да важи Закон о јавном правобранилаштву Социјалистичке републике Босне и Херцеговине (“Службени лист СР БиХ” број 2/89 и 33/89).

Одлуком Владе Републике Српске, број: 02/1-020 -1407/98 од 26.07.1998. године, Републичко јавно Правобранилаштво је пресељено из Добоја у Бања Луку.

Ступањем на снагу Закона о Правобранилаштву Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 16/05), престао је да важи Закон о јавном Правобранилаштву (“Службени гласник Републике Српске”, број 17/93, 14/94 и 32/94), а Правобранилаштво Републике Српске, са сједиштем у Бања Луци, је организовано по сједиштима замјеника.

Ступањем на снагу Закона о  Правобранилаштву Републике Српске  („Службени гласник Републике Српске“, број 7/18 ) престао је да важи Закон о Правобранилаштву Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 16/05, 77/06, 109/08 и 78/11).

Важећим Законом о Правобранилаштву Републике Српске прописано је да организациону структуру Правобранилаштва чине сједиште Правобранилаштва и сједишта замјеника правобраниоца Републике Српске, а сједиште Правобранилаштва је у Бањој Луци.

Сједишта замјеника правобраниоца Републике Српске су:

  1. Сједиште замјеника правобраниоца Бања Лука, које обухвата подручје мјесне надлежности основног суда у Бањој Луци, Градишки, Српцу, Лакташима, Котор Варошу, Прњавору и Мркоњић Граду, односно Окружног привредног суда у Бањој Луци,
  2. Сједиште замјеника правобраниоца Бијељина, које обухвата подручје мјесне надлежности основног суда у Бијељини, Лопарама, Зворнику и Брчко Дистрикту БиХ, односно Окружног привредног суда у Бијељини,
  3. Сједиште замјеника правобраниоца Добој, које обухвата подручје мјесне надлежности основног суда у Добоју, Дервенти, Теслићу, Модричи и Шамцу, односно подручје Окружног привредног суда у Добоју,
  4. Сједиште замјеника правобраниоца Приједор, које обухвата подручје мјесне надлежности основног суда у Приједору, Козарској Дубици и Новом Граду, те за подручје Окружног привредног суда у Приједору,
  5. Сједиште замјеника правобраниоца Фоча, које обухвата подручје мјесне надлежности основног суда у Фочи, Вишеграду и Рогатици,
  6. Сједиште замјеника правобраниоца Требиње, које обухвата подручје мјесне надлежности основног суда у Требињу и Невесињу, односно Окружног привредног суда у Требињу,
  7. Сједиште замјеника правобраниоца Источно Сарајево, које обухвата подручје мјесне надлежности основног суда у Сокоцу и Источном Новом Сарајеву, односно Окружног привредног суда у Источном Сарајеву,
  8. Сједиште замјеника правобраниоца Власеница, које обухвата подручје мјесне надлежности основног суда у Власеници и Сребреници.
  9. Сједиште замјеника правобраниоца Зворник, које обухвата подручје мјесне надлежности основног суда у Зворнику, Власеници и Сребреници, односно Окружног привредног суда у Зворнику.

Сједиште замјеника правобраниоца Зворник почеће да ради када се испуне материјалне и друге претпоставке за рад Сједишта, а о испуњености услова за почетак рада Сједишта замјеника правобраниоца Влада доноси одлуку на приједлог правобраниоца.